Antropološko ludilo- Reakcija na tekst Aleksandra Boškovića „Brod ludaka“ objavljenog na sajtu Peščanik

3

”Posledice neoliberalne globalizacije su mnogostruke. Političke posledice su milioni mrtvih u Koreji, Vijetnamu, Iraku, a veliki broj žrtava smo imali i u drugim državama, poput Afganistana, Paname, Kube, Čilea i drugde. Diktatori u Čileu, Tajvanu, Egiptu, Španiji itd. su dobijali direktnu potporu i vojno-ekonomsku pomoć od SAD. Ekonomske posledice ovakvog oblika globalizacije su: ogromne i sve veće razlike između bogatih i siromašnih, apsolutno ekonomsko propadanje i glad u Sub-saharskoj Africi i delu južne Azije, veliki broj država koje su blizu bankrota jer duguju bankama i drugim finansijskim institucijama i na kraju svetska ekonomska kriza.”

piše Velizar Mirčov

Antropolog Aleksandar Bošković je u intelektualnim krugovima poznat osim po svojoj struci – on je naime redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za etnologiju i antropologiju – i kao branilac liberalnih i antinacionalističkih vrednosti. U skorašnjem tekstu na sajtu Peščanika pod naslovom „Brod ludaka“ Bošković na potpuno trivijalan način napada protivnike neoliberalne globalizacije u Srbiji. On to radi tako što navodi da dva „glavna“ kritičara neoliberalizma, Noam Čomski i britanski časopis ,,Living Marxism“ poriču zločine koje je srpska strana u ratovima devedesetih godina dvadesetog veka počinila na prostorima bivše Jugoslavije, a domaći protivnici neoliberalizma (deo civilnog sektora u Srbiji, po Boškovićevim rečima) uglavnom su veliki zagovornici priznavanja tih zločina. Suština njegove poruke je da kao što ludak ne želi da prihvati realnost i zamenjuje je svojom, tako i protivnici neoliberalizma u Srbiji ne žele da prihvate da njihovi eksponenti poriču realnost, te da i taj deo nevladinog sektora u Srbiji onda sledstveno poriče realnost.

Ovaj tekst je već druga reakcija na Boškovićeve optužbe i zamene teza. Drago mi je da je Ratislav Dinić ( u tekstu „They Live“ objavljenom na sajtu Peščanik) lepo pokazao Boškoviću da časopis ,,Living Marxism“ nikada u stvari nije ni bio marksistički, već da je u svojoj suštini branio desničarsku libertarijanističku ideologiju. Ja ću svoju reakciju usmeriti u drugom pravcu. Najpre bih nešto rekao na temu neoliberalizma i njegovih protivnika. Naime, neoliberalizam i model globalizacije koji on generiše i promoviše je nešto najužasnije što se dogodilo svetu još od kraja drugog svetskog rata. Postoje dve vrlo povezane grupe mera koje predvodnici neoliberalne globalizacije preuzimaju kako bi kontrolisale i pljačkale ostatak sveta. Prva grupa mera je političkog karaktera: direktne vojne intervencije, sponzorisanje i pomaganje pučeva, finansiranje i pomaganje diktatora i slično, dok drugu vrstu mera pak, u osnovi, čine ekonomske mere. MMF, Svetska banka i STO su međunarodne finansijske organizacije koje najvidljivije uspostavljaju i nameću ove neoliberalne norme. Najveće svetske korporacije, banke i finansijske kuće, najbogatiji pojedinci i njihova udruženja su oni koja imaju najveću direktnu korist od neoliberalne globalizacije. Posledice neoliberalne globalizacije su mnogostruke. Političke posledice su milioni mrtvih u Koreji, Vijetnamu, Iraku, a veliki broj žrtava smo imali i u drugim državama, poput Afganistana, Paname, Kube, Čilea i drugde. Diktatori u Čileu, Tajvanu, Egiptu, Španiji itd. su dobijali direktnu potporu i vojno-ekonomsku pomoć od SAD. Ekonomske posledice ovakvog oblika globalizacije su: ogromne i sve veće razlike između bogatih i siromašnih, apsolutno ekonomsko propadanje i glad u Sub-saharskoj Africi i delu južne Azije, veliki broj država koje su blizu bankrota jer duguju bankama i drugim finansijskim institucijama i na kraju svetska ekonomska kriza. O svemu ovome, osim „grešnog“ Noama Čomskog, pisali su i javno istupali neki od najvećih intelektualaca u savremenosti: Imanuel Volerštajn, Andre Gunder Frank, Dejvid Harvi, Naomi Klejn, Manuel Kastels, Urlik Bek, Lezlie Skler, Pjer Burdje, Dejvid Held, Saskija Sasen, Belo Valden, a u Srbiji: Zagorka Golubović, Miroslav Pečujlić i Ljubiša Mitrović, kao i mnogi drugi eminenti sociolozi i politikolozi. Poricati realnost jeste loše, a poricati ratne zločine i etnička čišćenja je najgori oblik poricanja realnosti. Skoro svi zagovornici neoliberalne globalizacije poriču zločine koje su počinile kapitalističke zemlje – od zločina SAD u Vijetnamu, preko francuskih genocida u Alžiru u toku rata koji se vodio za nezavisnost, do pedeset hiljada Kurda ubijenih u zadnjih tridesetak godina u Turskoj.

Drugi predmet moga osvrta na Boškovićev tekst tiče se kulturnog aspekta neoliberalizma, odnosno veze između ideologije neoliberalizma i kulturnog obrasca konzumerizma. Postoje najmanje dva ključna oslonca neoliberalizma: slobodno tržište – kao glavni ideološki cilj – i konzervativne vrednosti u društvenoj i porodičnoj sferi. Glavni eksponenti neoliberalizma – Margaret Tačer i Ronald Regan – smatrali su da ,,društvo“ u stvari ne postoji, tj. da postoje samo pojedinci koji svoje međusobne odnose najbolje rešavaju u slobodnoj utakmici na slobodnom tržištu.  Međutim, slobodno tržište je potpuna iluzija s obzirom da je svako tržište uspostavljeno i kontrolisano od strane države, dok na međunarodnom planu najjače države i kompanije direktno utiču na trgovinu. I tu postaje jasno zašto su liberalizmu potrebne konzervativne vrednosti. Naime, crkva, država, vojska, nacija i otac porodice su vrednosni stubovi neoliberalizma jer omogućavaju pokornost političko-ekonomskoj eliti i opravdanje njihove pljačke i dominacije. Konzumerizam je vrednosni obrazac unutar kojeg se apsolutizuje posedovanje materijalnih stvari kao glavni cilj koji neko može da postigne u životu. Drugim rečima, prateći ovu paradigmu ”mi vredimo onoliko koliko imamo aj-podova, automobila, stanova, satova, kuća”. Osnovni i jedini cilj je što veća potrošnja koja nas sa svoje strane definiše i određuje. Ali osnovna potreba se nikada ne može ostvariti jer cilj nije neki određeni nivo posedovanja materijalnih dobara, nego stalno povećanje potrošnje. Pošto nikada nemamo ”sve što nam treba”, mi nikada nećemo biti zadovoljni. Konzumerizam je, u suštini, neoliberalna ideologija u malom, spakovana za svakodnevnu upotrebu.

Na kraju bih želeo samo da dodam i to da su antropolozi, koji su proučavali ekonomske i političke odnose kod onih zajednica koje još uvek nisu uspostavile države ili trajnije političke strukture, u tim zajednicama pronalazili političku i ekonomsku jednakost. Jedine suštinske podele (osim podele na egalitarne klanove) u najvećem broju ovih zajednica su podele na osnovu roda i starosne grupe. Ljudska vrsta je dakle milionima godina funkcionisala u egalitarnim zajednicama da bi tek u poslednjih deset hiljada godina došlo do značajnijeg ekonomsko-političkog raslojavanja. Dakle, neoliberalni kapitalizam je samo aktuelna privremena faza u socio-kulturnoj evoluciji ljudske vrste, koja ni u kom slučaju ne predstavlja „kraj istorije“, već samo uvertiru za novo, pravednije doba.

Velizar Mirčov  je sociolog, politički aktivista i koordinator socijalno-ekonomskog odbora Socijaldemokratske unije, te saradnik Novog Plamena

About these ads

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: